“Ako se poistovećujete sa ovih pet stvari, onda možda imate ADHD.”
“Sve neurodivergentne osobe se ponašaju na sledeća tri načina.”
“Ukoliko se i vama dešava sledeće, možda patite od depresije.”
Ovakve ili slične sadržaje, bilo u video ili grafičkoj formi, gotovo da je svako bio u prilici da susretne na društvenim mrežama – posebno ukoliko, kao i gotovo 1.6 milijardi ljudi volite da skrolujete TikTok-om ili ste među skoro 2 milijarde onih koji radije biraju Instagram Reels.
Iako na prvi pogled može delovati da ovakav sadržaj predstavlja tek bezopasnu zabavu sličnu onoj koju pronalazimo u brzim testovima ličnosti ili čitanju horoskopa, ovakav trend olakog dovođenja različitih ponašanja u vezu sa ozbiljnim problemima mentalnog zdravlja ima svoje rizike. Na ove rizike sve češće skreću pažnju i stručnjaci, naročito od perioda kovid pandemije kada je i kratka video forma popularizovana korišćenjem TikTok-a. Zbog čega? Zbog toga što kada mentalno zdravlje svedemo na video klip od 15 sekundi, lako upadamo u zamku samodijagnostifikovanja, (samo)stigmatizacije, pa čak i od samoispunjujućeg proročanstva.
Jer, šta ako se zaista i poistovećujem sa onih pet stvari koje su znak ADHD-a ili se ponašam na baš ona tri načina kao neurodivergentne osobe, i pri tome sve što mi se dešava upućuje da patimo od depresije?
Ali, da se vratimo na početak.
Začarani krug algoritam dijagnostike
TikTok je mreža koja je na svojoj popularnosti dobila delom zbog formata koji omogućava brz, zabavan i interaktivan sadržaj baziran u algoritmu koji bi trebalo da nas poznaje bolje nego što mi znamo sami sebe. Ovakvi, savremeni algoritmi su osmišljeni tako da nam prikazuju sadržaj koji je baš za nas, a na osnovu naše aktivnosti i interakcije sa sadržajem. Tako, na primer, kada jednom pogledamo video koji nam nešto govori o anksioznosti, ADHD-u ili depresiji, i mi sa njima interagujemo (lajkujemo, sačuvamo ili čak i samo otvorimo komentare da pogledamo šta su drugi pisali) – algoritam će verovatno da nas ubrzo preplavi sličnim klipovima. Ovaj fenomen naziva se još i filter bubble – zatvoreni krug informacija koji najčešće potvrđuju naša postojeća ponašanja, osećanja, strahove ili sumnje.
U poslednjih nekoliko godina, algoritmi društvenih mreža kao što je to TikTok izrazito su uznapredovali u tome koliko precizno mogu da personalizuju sadržaj koji nam prikazuju. Nekada se čak može desiti i da sami ostanemo zapanjeni koliko nas on dobro “poznaje”. Zašto onda ne bi (pre)poznavao dobro i naše probleme mentalnog zdravlja? Štaviše, ukoliko znamo da je algoritam napravljem tako da izbacuje personalizovani sadržaj, a naš FYP (eng. For You Page) je ispunjen klipovima o depresiji i anksioznosti, zar to nije znak da možda zapravo i mi patimo od poremećaja kao što su ova dva?
Naravno, svi imamo potrebu da razumemo sebe, a algoritmi nam nekada pomažu da reflektujemo i promišljamo sopstvena ponašanja i osećanja. Prepoznavanje u nekom iskustvu ili ponašanju koje nam algoritam prenese svakako može doneti olakšanje ukoliko prolazimo kroz nešto slično, pa čak može da doprinese i osećaju pripadnosti i povezivanju sa osobama koje prolaze kroz slična isksutva kao mi. Međutim, dijagnoza nije osećaj, već ozbiljan proces koji uključuje kliničku procenu, kontekstualizaciju simptoma i isključenje drugih mogućih uzroka – sve to pod budnim okom stručnjaka u domenu mentalnog zdravlja.
U suprotnom, možemo sebi samodijagnostifikovati poremećaje i stanja koji nisu ono što mi mislimo da jesu. Možemo čak i početi da se ponašamo u skladu sa onime što mislimo da je karakteristično za takva stanja. Ali, to i dalje neće značiti da u realnosti imamo neku dijagnozu. Mnogi od nas osećaju širok spektar emocija kao što su tuga ili nemir, imamo periode nepažnje, rituale kojih se držimo – ali to ne znači da svako od nas ima dijagnozu depresivnog ili anksioznog poremećaja, ADHD, OCD, bipolarnog poremećaja ili možda proživljava depersonalizaciju. Koliko zapravo uopšte možemo da kažemo da prosečna mlada osoba koja skroluje TikTok-om zna šta ovi pojmovi sve podrazumevaju? Da li vi znate šta se krije iza ovih termina?
Rizici TikTok psihologije i kako ih prevazići
Iako društvene mreže s jedne strane mogu služiti kao dobar i pristupačan izvor informacija o mentalnom zdravlju za mlade i pomoći u destigmatizaciji problema mentalnog zdravlja kao i širenju podrške, s druge strane, bez kritičkog pristupa, otvaraju i vrata samodijagnozama koje mogu biti netačne, pa i štetne
Zato je važno istaći da ovakva “TikTok psihologija” često ne nudi (prava) rešenja. Ona može dati osećaj razumevanja, pripadnosti, da su naše iskustvo i osećanja “prepoznati”, ali često ostaju samo na tome. Štaviše, poistovećivanje sa oformljenom (samo)dijagnozom može čak odvratiti osobu od potrage za profesionalnom pomoći – jer već znaju šta im je. Ovakav sadržaj može pojačati prekomerno fokusiranje na simptome, a ne oporavak, pa čak i paradoksalno voditi do pogoršanja mentalnog zdravlja.
Takođe, kada je dovoljno rasprostranjen, ovakav trend može voditi i banalizaciji stvarnih problema i poremećaja mentalnog zdravlja sa kojima se mnogi ljudi suočavaju, a koji im nekada načinjavaju veliku patnju ili teškoće. Na ovaj način se njihovo kompleksno proživljeno iskustvo svodi na tek nekoliko kratkih opisa ponašanja na društvenim mrežama putem kojih drugi sebi olako pripisuju poremećaje.
Kako da se onda ne izgubimo u algoritamskoj dijagnostici? Nekoliko je stvari koje možete primenti već sada.
- Kritički konzumirajte sadržaj koji vam algoritam izbaci. Ako video deluje previše univerzalno i nudi brzu dijagnozu, zapitajte se: Da li je ovo kvalitetna informacija ili senzacionalizam kojim kreator sadržaja želi da postane viralan?
- Saslušajte, ali ne donosite preuranjene i neopravdane zaključke. U redu je prepoznati se u nekom ponašanju, ali to ne znači da imate poremećaj.
- Konsultujte stručnjake. Ako vas nešto ozbiljno brine, obratite se psihologu, psihijatru ili psihoterapeutu. Danas su podrška i savetovanje dostupni i na klik, pa se nemojte ustručavati da pozovete neku od dostupnih nacionalnih telefonskih linija ili napišete poruku na njihovom chat-u.
- Napravite razliku između identiteta i iskustva. Niko nije svoja dijagnoza (ni stvarna, ni zamišljena), a naša iskustva ne moraju da budu celokupan naš identitet. Setite se da je identitet mnogo više od neke kratke etikete na koju naiđete na društvenim mrežama.
- Odgovorno učite i informišite se o mentalno zdravlje. Tražite i delite sadržaje koji normalizuju traženje pomoći i edukuju, ali ne one koji pojednostavljuju i banalizuju kompleksne probleme i iskustva mentalnog zdravlja.
Za kraj, svakako je važno i zapitati se – da li algoritam zaista poznaje nas ili samo naš obrazac ponašanja online? I da li bi, u bilo kom slučaju, takav naš odraz u digitalnom ogledalu smeo da diktira našu stvarnu sliku o sebi i sopstvenom mentalnom zdravlju?
Dostupni resursi
Ukoliko se susrećete sa izazovima mentalnog zdravlja i potrebna vam je podrška, istu možete pronaći i na sledećim mestima u nastavku:
- Čuvam te – Nacionalna platforma za prevenciju nasilja
🌍 cuvamte.gov.rs - Sve je OK! – Resursi za mentalno zdravlje i psihološku podršku
🌍 svejeok.rs - Hej, tu smo! – Podrška mladima
🌍 tusmo.info - Sazvežđe podrške – ✉ sazvezdjepodrske@opens.rs i pregled organizacija u okviru mreže koje pružaju različite vidove podrške na linku.
- Centar Srce – podrška osobama u krizi i prevencija suicida
📞 0800 300 303 | ✉ vanja@centarsrce.org (radno vreme: 14:00-23:00h) - Klinika Laza Lazarević – Nacionalna linija za prevenciju samoubistva
📞 0800 309 309 (opcija 1, dostupno 00-24h) - NADEL – Nacionalna dečja linija
📞 116 111 (0-24h) | 🌍 116111.rs (chat podrška: 18:00-22:00h) - CEZAM – savetovalište za decu i mlade (10-30 godina)
📅 Radnim danima 12:00-20:00h
📞 +381 69 28 23 004 | 🌍 cezam.rs - Psihološka podrška studentima (online savetovalište)
📅 Svakog dana 10:00-22:00h
✉ psiholoskapodrskastudentima@gmail.com
Centri za mentalno zdravlje u Srbiji
Usluge mentalnog zdravlja u zajednici u vidu centara za mentalno zdravlje postoje u 6 gradova u Srbiji, i to u:
- Beograd (Terazije 3, II sprat) 📞 011/3612-467, 064/8652-520 (09:00-15:00h)
- Pančevo (Dimitrija Tucovića 14) 📞 013/302-288 (08:00-15:00h)
- Kragujevac (Kralja Milutina 1) 📞 034/370-567 lok. 113 (09:00-15:30h)
- Vršac (Podvršanska 13) 📞 013/834-205 (09:00-13:30h)
- Kikinda (Save Tekelije 10) 📞 023/050-3450, 062/792-764 (07:30-14:30h)
- Niš (Radnih Brigada 26) 📞 018/231-134 (08:00-14:00h)
Sara Dojčinović
Filozofski fakultet, Univerzitet u Beogradu i Psychosocial Innovation Network – PIN